Radovan Pankov bez dlake na jeziku: Ne sviđa mi se Rijera! U srpskom fudbalu je sve žalosno osim Zvezde, i Paunović se malo pogubio

Pamtite li stresniju utakmicu u novijoj istoriji Crvene zvezde od one koja se odigrala avgusta 2019. godine u Kopenhagenu? Koliko je stresno bilo pored malih ekrana, verovatno je puta pet na terenu. Čuvena penal serija, klizav teren, i sijaset lopti koje su završile preko stadiona, baš zbog neuslova.

Ali, ako je neko te večeri uspeo da zaradi kultni status među zvezdašima bio je Radovan Pankov koji je loptu napucao pravo u rašlje, i to dva puta, baš kada je bilo “biti ili ne biti”. Bez mnogo oklevanja i razmišljanja – položio je test karaktera koji bi trebalo da bude zvezda vodilja za crveno-bele u četvrtak (22. oktobar, 18:45) kada će ponovo odmeriti snage sa danskim velikanom.

Pankov danas igra u Persiji iz Džakarte, i za Meridian sport govori, ne samo o dvomeču sa Dancima, već i o svemu što je prošao u karijeri, naravno, sa naglaskom na voljenu Zvezdu, uz dodatak da ga boli to što nikada nije dobio poziv A reprezentacije Srbije.

“Zanimljivo je u Indoneziji, malo drugačiji fudbal nego na koji sam navikao u Evropi. Dosta je individualno orijentisan, sa manje taktike, ali fizički nije lako, jer ima dosta igre “jedan na jedan”. Tu su i kvalitetni stranci, pogotovo napred koji mogu da naprave problem nama defanzivcima. Mislio sam da idem u Aziju malo da spustim intenzitet i produžim karijeru, ali nije to baš tako. Uslovi su fenomenalni, kvalitet života odličan, tako da zajedno sa porodicom uživam u Džakarti. Iskreno, hteo sam da ostanem bar još tri godine u Evropi, ali nisam mogao da odbijem ovu ponudu. Persija je najveći klub u Indoneziji, iako osam godina nismo bili šampioni. Sklopili smo dobru ekipu, trener nam je Korejac, uz to je u ekipi nas pet Balkanaca, tako da mislim da se kvalitetom ističemo u odnosu na ostale. Čak sam nosio i traku na jednoj od utakmica, jer se naš kapiten vratio iz reprezentacije Indonezije sa bolom u prednjoj loži, pa je meni pripala ta čast. Nije mi to strano, volim takvu ulogu, jer sebe smatram liderom, kako na terenu, tako i u svlačionici. Indonežani mnogo vole sport, i baš su kulturan i ljubazan narod. Nema ovde pritiska ili ga barem ja ne osetim kao kad sam igrao u Evropi. Tamo često navijači, pogotovo kada igraš za neke velike klubove, žive u zabludi i prošlosti. Sve teče glatko, bukvalno mi ni sa te kulturološke strane nije bio potreban period adaptacije”, počeo je Pankov razgovor za Meridian sport i osvrnuo se na informaciju da je Nemanja Radonjić mogao da mu postane saigrač:

“Koliko ja znam, a znam – nije to tačno. Nismo ni tražili krilo, nego napadača, tako da je bilo priča za neke druge igrače, ali ne i za Radonju.”

Ne krije da mu je poraz od Lugana teško pao. Nejasan mu je način rada Alberta Rijere, pre svega kada govorimo o defanzivi.

“Pratim svaku utakmicu, gledao sam naravno i protiv Lugana, iako je utakmica počela pet sati kasnije u odnosu na vreme u Srbiji. Posle nisam mogao da spavam celu noć. Lugano je, ako ćemo da budemo realni, dva nivoa ispod Zvezde. Nije to kao nekada kada igraš protiv timova iz Švajcarske i uspeh je da prođeš Jang bojs. Zvezda je mnogo odmakla i ne može da se pravi alibi da se igrao lep fudbal, a imaš pet puta veći budžet od Lugana. Ne kažem, jesmo dobro igrali sa loptom i nezasluženo smo izgubili, ali iskreno mi se ne sviđa kako defanzivno stojimo. Mislim da će to da bude ozbiljan problem protiv timova koji su slični ili jači od nas. Ne sviđa mi se taj način na koji trener Rijera igra defanzivnu. On praktično pusti protivničke štopere da imaju loptu, insistira da ih špicevi izoluju i sve ostalo je “čovek na čoveka”. To nije savremen fudbal. Gledao sam prvo poluvreme protiv Radničkog 1923 i zaslužili smo da izgubimo. Ofanzivno jesmo dobri, vidi se trenerov rukopis, neka ideja u igri, razumem i to što hoće da ima štopere na kontra nozi. Igrao sam dva puta protiv njegovih ekipa i zanimljivo je to što on hoće, ali mi defanzivno moramo da budemo mnogo bolji. Kako nam neko priđe golu – napravi šansu, a razlog za to je taj što mi se čini kao da igrači na terenu ne znaju šta su im zadaci u određenim zonama, i onda postoji problem oko toga kada i kako da se interveniše. Meni se to nikako ne sviđa, i mislim da ćemo imati probleme u Evropi.”

Osvrnuo se i na pojedince iz poslednje linije Zvezde, iako mu je favorit Makedonac – Matej Gaštarov, pre svega zbog zrelosti i polivalentnosti koju demonstrira iz meča u meč.

“Imamo kvalitet u poslednjoj liniji, sviđa mi se Lukasen, mada mi je Učena najčistiji štoper u Zvezdi. Najviše tih štoperskih stvari ima u sebi. Gudelj je mlad i perspektivan, i trebalo bi ga istrpeti, pogotovo sad kad smo videli da je i u reprezentaciji Srbije bio dobar. Ipak, najprijatnije iznenađenje mi je Gaštarov. Mislim da može da bude igračina! Polivalentan je, zreo, uopšte ne izgleda kao klinac na terenu. Mislim da je on sledeća velika prodaja Zvezde i zbog njega mi je krivo što nismo ušli makar u Ligu Evrope, jer bi dostigao mnogo veću cenu i tako pomogao klubu. Liga konferencije nije ni blizu Lige Evrope, to je ogromna razlika u kvalitetu. Igrao sam oba takmičenja pa znam da Liga konferencije tek od osmine finala kreće u smislu ozbiljnijih protivnika, a do tada ćeš teže utakmice imati u Superligi. Realno, Zvezda bi sa rezervnim sastavom trebalo da pobeđuje Inter iz Andore i Iberiju iz Gruzije, i to bukvalno 3:0. Nismo imali sreće sa žrebom što se tiče Kopenhagena i Trabzona. Protiv Lugana si realno bio favorit i trebalo je da pobediš. Iskreno sam mislio da će Zvezda osvojiti između 12 i 15 bodova, i proći u prvih osam, ali sad nisam optimista“, istakao je Pankov i dodao:

“Nadam se Zvezdinoj pobedi protiv Kopenhagena, ali za to bi bilo potrebno da se trener dozove pameti i vidi ono što svi vidimo. Bez Saleta Kataija i Miće Ivanića ovaj tim nije isti, i mislim da neko od njih dvojice može da bude heroj u četvrtak. Bilo bi lepo da pobedimo i okrenemo situaciju u našu korist. Nadam se i što većem broju navijača, iako znam da im to takmičenje nije atraktivno. Tu mislim na istok i zapad, za sever znam da će biti ispunjen kao i uvek. Ekipi je potrebna podrška, i nadam se da će nas Marakana nositi do pobede.”

Uprkos tome što mu je Aleksandar Katai kum, Pankov pokušava da objektivno sagleda situaciju oko suspenzije Magika koja je prošle nedelje bila glavna vest u srpskom fudbalu.

“Rijera ima veliki kredit u klubu, jer se verovatno maksimalno zaštitio u slučaju prevremenog rastanka, ali nisam nešto oduševljen njim. Fudbalski, kao bivši igrač Zvezde i navijač sam rekao šta mislim, a ne sviđa mi se ni suspenzija Kataija. Sale i ja smo kumovi, ali ovo pričam potpuno objektivno. Finansijsko kažnjavanje podržavam, jer pravila su pravila i ako se prekrše – nije problem. Ali, da ti odstraniš iz ekipe najboljeg igrača Zvezde godinama unazad, i to na dve utakmice od kojih je jedna izuzetno važna? Bukvalno radiš sam protiv sebe i pokazuješ da nemaš socijalnu inteligenciju. Ne znam da li je to ludost ili neka sujeta, ali ne podržavam potez. Sa Saletom sam dugo igrao i znam da nikada nikom nije napravio problem što se tiče trenera. On može samo da ti pomogne, i pokazuje to godinama. Evo, ja čvrsto stojim iza mišljenja da bi sa Kataijem pobedili Lugano, da je dobio šansu u poslednjih 15, 20 minuta – ne bi se desilo da onako izgubimo.”

Najavio je generalni direktor Zvezdan Terzić da se na Marakani polako spremaju na život posle Kataija i Ivanića, ali Pankov smatra da će to biti veliki udarci za Zvezdu.

“Mislim za sebe da sam dovoljno iskusan da mogu da kažem da su igrači poput Kataija i Ivanića dragoceni svakoj ekipi. Ti nemaš puno takvih igrača, ne samo u Srbiji, već i u Evropi. To su igrači koji ti naprave razliku, jer ti kada kao Zvezda nekog gurneš u niski blok, oni jednim potezom reše utakmicu. Znaju to i Terzić, Marin i Mrkela čim su Sale i Mića toliko dugo u klubu. Mislim da su dokle god prave razliku – potrebni Zvezdi. Naravno da će jednog dana morati da dođe do rastanka, ali to bi trebalo da bude bezbolno, i postepeno. Svakako mislim da će Zvezda teško naći zamene za njih.”

Evocira i način na koji je došao u Zvezdu. Otkriva ujedno da je dve, mnogo bogatije, ponude odbio zbog dečačkog sna.

“Znalo se još dok sam bio u Vojvodini da sam veliki navijač Zvezde. Išao sam na sve utakmice, ne samo u Beogradu, nego svuda gde sam mogao. I dan danas je tako, nema tu tajne. U Zvezdu sam došao na leto 2019. godine, iako sam mogao i šest meseci ranije. Tada sam se upoznao sa mojim sadašnjim agentom Darkom Ristićem koji mi je rekao da postoji šansa da ću već te zime otići u Zvezdu. No, tada se to nije namestilo, jer je Zvezda potpisala Milunovića, ali sam pružio ruku Darku i rekao da ako nekada bude poziv Zvezde, on će završiti taj transfer, i to je bilo to, bukvalno na reč. Već u martu su me ljudi iz Zvezde zvali, pričao sam sa pokojnim Kosanom koji je tada bio pomoćnik Vladana Milojevića, i generalno nije tu bilo mnogo dileme. Jedino na čemu sam insistirao je da Darko bude posrednik u transferu. Postojao je problem sa Radničkim oko obeštećenja, ali Zvezda me je maksimalno ispoštovala, zaista sam dobio finu platu za prvi ugovor, ali su i oni znali da sam tada odbio dve ponude da bi došao na Marakanu. Jednu iz La lige, dakle elitnog ranga u Španiji, a drugu iz Bugarske. Finansijski su bile neuporedivo bolje od Zvezdine.”

Prethodno je imao vrhunsku sezonu u Nišu. Odličan tim sa Nenadom Lalatovićem na klupi je mogao da ugrozi, i tada dominantnu Zvezdu.

“Radnički je tada imao ozbiljnu ekipu, iako su iz Partizana pokušavali nevešto da opravdaju to što smo bili bolji od njih. Pričali su da imamo neku pomoć, a mi ih pobedimo tri puta. Mogli smo i Zvezdi da se umešamo u borbu za titulu, da nismo kiksali neke utakmice. Lalatović je neko ko mi je mnogo pomogao u karijeri. Pre Radničkog, bio mi je trener i u Vojvodini posle čega sam se prodao u Rusiju. Potom me je vratio u život iz Rusije kada me je doveo u Niš, tako da ga mnogo cenim i volim. To je jedan od retkih trenera koji kada ti nešto kažu – to je tako! Zato ga igrači vole i poštuju. Potpisujem da svaki igrač kog je trenirao ima takvo mišljenje o njemu. Tako da je Lala najgori za sebe, ali u svakom klubu gde je bio – imao je rezultat. Za mene je jedan od najboljih trenera sa kojima sam sarađivao.”

Prisetio se i čuvene penal serije iz Kopenhagena. Test karaktera koji je kod zvezdaša, popularni Raša prošao čistom desetkom!

“Bilo je stresno igrati kvalifikacije u Zvezdi, jer si u dvomeče ulazio kao nepovlašćen, i igrao protiv jačih i boljih. Nismo tada bili finansijski moćni kao sada, već smo znali da plate moramo da zaradimo dva puta godišnje. Jedan od ta dva puta je bio i plasman u neko UEFA takmičenje, s tim da tada nije ni postojala Liga konferencije. Preuzeo sam na sebe veliku odgovornost protiv Kopenhagena, možda malo i nesvesno, jer sam tek dva meseca pre toga došao u Zvezdu. U prvoj seriji je dobro prošlo, a posle kad se završio krug – nismo ni pravili spisak izvođača, već ideš pojedičano i prijaviš se sudiji. Naravno, radiš to u dogovoru sa timom, tako da sam prišao Marinu koji je bio kapiten i rekao da ću šutirati, on me je podržao, a Borjan je posle toga odbranio penal i ostalo je istorija. Nije bilo lako braniti se sa igračem manje, ali sam znao posle tih penala da ćemo ponovo ući u Ligu šampiona. Lepo iskustvo, emocije na vrhuncu, jer napraviti takve rezultate sa voljenim klubom zauvek ostaju u sećanju. Drago mi je što se meni to desilo, jer sam manifestovao to i kada sam došao u Niš raskidajući ugovor u Rusiji. Tada sam sadašnjoj supruzi, a tadašnjoj devojci rekao da dolazim u Radnički da bih došao u Zvezdu. Tako je i bilo.”

Ponosan je na boravak u Zvezdi. Mnogo momenata koji se pamte do kraja života.

“Iskreno sam zadovoljan učinkom u Zvezdi. Došao sam još kada je bio početak stvaranja te neke dinastije, gde koeficijent nije bio dovoljno jak, a dupla kruna se dugo nije osvojila. Zatim smo je zaređali tri puta, pa igrali Ligu šampiona, Ligu Evrope, uspevali da prezimimo. Najviše me boli to nesrećno ispadanje od Rendžersa. Iskreno, da smo tada prošli Rendžers – ko zna dokle bi stigli. Bili smo bolji od njih, a oni su došli do finala Lige Evrope. Eto, možda bi mi bili tu da smo uspeli da ih izbacimo. Imaš penal tamo, daš dva gola još, ofsajd milimetarski. Nekako se nije dalo da prođemo. Ponosan sam stvarno na svaku od 115 utakmica koje sam odigrao. Kad vidim ko je sve igrao posle mene, kakva su imena dolazila, neki reprezentativci i velika imena na papiru, a nisu se snalazili – bude mi drago što ja jesam.”

Kao iskrenom zvezdašu – Pankovu je teško pao način na koji je Dejan Stanković otišao sa Marakane minulog leta.

“Znam Stankovića veoma dobro i mnogo mi je teško palo to kako je otišao prošlog leta iz Zvezde. Sav teret je stavio na svoja leđa i garantujem da niko više od njega nije želeo da se sa Zvezdom plasira u Ligu šampiona. Mene je bolelo dok sam gledao one scene. Deki je Deki, i to je to. Ipak, koeficijent koji Zvezda ima daje svima za pravo u klubu da se nadaju plasmanu u Ligu šampiona, i onda se desi takav krah koji je sve razočarao. Moje mišljenje je da je Zvezda izgledala mnogo kompaktnije i bolje sa Stankovićem nego Rijerom. Ne računam Vladana Milojevića, jer je on Zvezdin spasitelj i treba da mu naprave statuu na stadionu, ali ima još jedan čovek koji razume klub i koji bi bio savršeno rešenje, a to je Miloš Milojević. On je jedan od retkih trenera sa kojim imam svakodnevni kontakt, iako nisam igrao mnogo kod njega u Zvezdi. Vratio sam se iz teške povrede, nisam igrao letnje kvalifikacije, ni oporavak nije tekao glatko, ali me je on ispoštovao tokom jeseni i pružio mi neke minute“, rekao je Pankov i nastavio:

“Zajedno smo seli na zimskim pripremama i odlučili da je najbolje za mene da odem negde na pozajmicu, da skupim minute i da se vratim. Rekao mi je da će uraditi sve što je u njegovoj moći da da klub usliši moje zahteve. Otišao sam u Čukarički koji je imao osam bodova zaostatka od mesta koje vodi u Ligu konferencije. Na kraju smo završili treći, imali isti broj bodova kao drugoplasirani i plasirali se u plej-of Lige Evrope, odnosno obezbedili direktan ulazak u Ligu konferencije. Čuka je tada igrala i finale Kupa Srbije, ali Popović, Lučić i ja nismo mogli da nastupimo na toj utakmici zbog dogovora između dva kluba. Posle je Miloje otišao, došao je Bahar, i to je bilo to. Znao sam i te zime kada sam otišao iz Zvezde da se verovatno neću ni vratiti. Nisam zagovornik toga da se odlazi i vraća, a iskreno Bahara nisam ni video u životu, tako da se već pre toga znalo da je vreme za rastanak. Tražio sam opciju gde ću da idem, a Legija je bila u priči još šest meseci ranije. Tada je Kosta Runjaić bio trener, Legija se borila za titulu i otvoreno smo razgovarali gde sam mu rekao da ne mogu da garantujem da ću biti na svom maksimumu, baš zbog te povrede. Pružio sam mu ruku i rekao da ću doći u Legiju na leto. Zvezda mi je tu izašla u susret, jer sam otišao bez obeštećenja nakon razgovora sa Marinom koji me je zaista maksimalno ispoštovao.”

U dresu Legije, doživeo je veliku neprijatnost kada je posle utakmice sa AZ Alkmarom – bio uhapšen. Incident se dogodio posle meča, sa obezbeđenjem i navijačima, a Pankov je na kraju bio lišen slobode.

“Kapiten Žosue i ja smo 16 sati bili u samici u holandskom zatvoru. Totalna glupost. Nisam neko ko može da ćuti na nepravdu i da gleda kako mu maltretiraju ekonoma i saigrače. Nisam mogao da budem imun na te stvari, odreagovao sam kako jesam i eto. Videli su ljudi i snimak kako su se ponašali prema našem gazdi, a znamo i šta su par meseci ranije radili porodicama igrača Vest Hema. Isto to obezbeđenje, isti ti navijači. Pričati o Holanđanima kao o nevinašcima je glupost, jer zna ceo svet ko su i kakvi su.”

Kako i sam kaže – osetio je nepravdu na svojoj koži kada je reč o reprezentaciji Srbije. Neke stvari koje su se godinama dešavale mu i dalje nisu jasne.

“Jedino za čim žalim u karijeri je što nikada nisam dobio poziv za A reprezentaciju. Niti sam ikada razgovarao o tome sa nekim, niti sam bio na širem spisku. Gledajući ko je sve dobijao pozive i ko je uspeo da skupi par nastupa za Srbiju – ne bude mi dobro. Ne mogu da razumem to da bukvalno nikada nisam bio ni na širem spisku. Kad sam ja igrao za Zvezdu, Superliga je bila na 11. mestu u Evropi, a tadašnji selektor Stojković je pričao kako nema kvalitetnih igrača u prvenstvu. Čovek ne zove Kataija sa 33 gola i 15 asistencija tada, a onda tri godine kasnije kada je Superliga pala na 25. mesto, zove šest, sedam igrača iz prvenstva. Zoveš momke iz TSC-a, Vojvodine, evo sada je na spisku štoper iz Partizana. Jel to normalno? Partizan nikad gori u istoriji sa najgorom odbranom u prvenstvu i ima štopera reprezentativca. Te stvari me bole, to kako se radi u srpskom fudbalu. Svakako je to za mene gotova priča. Letos kada sam otišao u Indoneziju znao sam da je to to. Ni ne očekujem poziv sada“, ističe Pankov i dodaje:

“Gde god sam bio – pravili su se veliki rezultati. Od reprezentacije do 20 godina kada smo osvojili zlato, preko Vojvodine i osvojenog Kupa Srbije, pa finale Kupa Rusije sa Uralom što je velika stvar, pa uzeti na Kipru kup sa AEK Larnakom što je bio prvi trofej kluba posle 20 godina…. Onda dođem u Srbiju, pa u Radničkom uspemo da razdvojimo Zvezdu i Partizan, potom sedam trofeja na Marakani, pa način na koji smo u Čukaričkom izborili Evropu. I tada su mi govorili da ne bi trebalo da idem u Čuku, da nemam kome da se dokazujem, da sam već napravio ime u Zvezdi. Posle toga u Legiji dva Superkupa, pa Kup, pa tri godine zaredom Liga konferencije gde dođeš do četvrtfinala, a tu negde i pobediš Čelsi na Stamford Bridžu. I ovde u Indoneziji ću nastaviti sa trofejima, daće Bog. Eto, pobrojao sam vam sve. Nikad neću zaboraviti kada sam sa Legijom pobedio TSC u Bačkoj Topoli, bukvalno 3:0, sa pola gasa, a mene niko ne dođe da gleda. Na sledećem spisku, mene nigde, a tu igrači iz tog TSC-a. Tad sam očekivao poziv, ali nema veze, oprošteno im je. Po rezultatima se vidi gde naš fudbal ide. Izuzev Zvezde sve je tužno. Naši klubovi u Evropi ne mogu da prođu crnogorske, bosanske i makedonske klubove. Možda smo najgora liga u Evropi.”

Osvrnuo se Pankov i na aktuelni trenutak kada je reč o reprezentaciji Srbije. Dobro poznaje selektora sa kojim je 2015. godine osvojio svetsku titulu na Novom Zelandu.

“Nemam kontakt sa Paunovićem danas. Mislim da je trebalo da bude selektor pre 10 godina, a ne sada. Nije ni njemu lako, jer nemamo kvalitetnu reprezentaciju danas. Mnogo bolje igrače su imali njegovi prethodnici. Evo, uporedite ekipu sa početka Piksijevog mandata sa ovom danas. Mi nemamo igrače koji prave razliku u Ligama petica. Krivo mi je zbog preteških protivnika u grupi A Lige nacija, ali je i Paunović nekako suviše zakomplikovao stvari. Niko nije očekivao pobede, ali mislim da on sada ima još više nedoumica nego pre tih mečeva, jer je mnogo kombinovao što se tiče tima i formacije. Deluje mi kao da ne zna šta radi, jer jednostavno ne vidim ideju u smislu igre i zahteva. Svaka utakmica su neki novi zahtevi i ideje. Kažem, nema objektivno ni kvalitetnu ekipu, i nije fer od nas u smislu bivših igrača i navijača da pravimo pritisak, ali eto moj utisak je takav.”

Podržava Paunovićevu odluku da vrati Tadića u reprezentaciju.

“Znaju ljudi iz FSS što su zvali Tadića da se vrati. Uz Mitrovića je najbolji igrač Srbije u poslednjih 15 godina. Sada ide ta priča oko smene generacije, tako da će mladi igrači definitivno imati šta da nauče od Tadića. Ne samo na terenu, već i van u smislu toga kako se brinuti o sebi, i kako bi profesionalni fudbaler trebalo da se ponaša. Ima trenerske ambicije, tako da i sa te strane sigurno može da prenese znanje na mlađe. Mislim da Dušan nije ni trebalo da ide iz reprezentacije, već da bude tu sve dok može da pomogne. Ne ulazim u to što se desilo između njega i Piksija, samo mislim da je trebalo da bude tu čitavo vreme”, zaključio je Pankov razgovor za Meridian sport.