Pet godina amaterizma kao izlaz iz krize, srpskom fudbalu je za oporavak potrebno do deset godina

Prema poslednjoj rang listi Svetske fudbalske federacije Srbija je 44-a, u Evropi na 23. mestu. Za 10 godina promenila je 5 selektora, ne računajući dva prelazna rešenja. Fudbaleri Srbije su otišli na tri velika takmičenja – ni na jednom nisu izborili nokaut fazu. Za mesto predsednika Saveza bile su prljave bitke, a postavljali su se oni koji su bili podobni onima na vlasti. Sada je, međutim, mnogo drugačija situacija – u fotelju predsednika Saveza neće niko. Da li u okviru najava da će sistem biti promenjen ima prostora da se iskorene višedecenijski problemi u srpskom fudbalu – o tome je za 3D govorio Slavoljub Muslin, trener i bivši selektor.

Slavoljub Muslin ocenjuje da činjenica da za predsednika Fudbalskog saveza Srbije trenutno nema kandidata pokazuje da se u fudbalu čeka rasplet političkih promena u Srbiji i dolazak nove vlade. On smatra da su rezultati srpskog fudbala loši, da je nivo igre opao i da je jedan od ključnih problema zapostavljen rad sa mladima.

Mislim da i budući kandidati pokušavaju da vide šta će biti sa ovima što su mislili da će da se kandiduju posle ovih promena u Srbiji. Mislim da je jasno da ne mogu da budu izabrani i, prema tome, čeka se da dođe nova vlada i da se vidi kakve planove za sport uopšte imamo, za fudbal, jer ima mnogo problema

rekao je Muslin.

Kao jedan od pokazatelja stanja u srpskom fudbalu navodi poziciju na UEFA listi, ali i rezultate klubova i reprezentacije.

Naš fudbal se sveo na amaterski fudbal, na nivo amaterskog fudbala. Plaćamo skupe igrače koji su na tom nivou, i veliki će biti problem i u klubovima i u reprezentaciji

ocenjuje Muslin.

„Nemamo drugo rešenje nego da pravimo naše igrače“

Muslin smatra da je problem posebno izražen u reprezentaciji, jer Srbija ne stvara dovoljno svojih fudbalera, dok klubovi mnogo ulažu u strane igrače koji, prema njegovoj oceni, ne donose očekivane rezultate.

Mi nemamo nikakvo drugo rešenje nego da pravimo naše igrače od naše dece. Za reprezentaciju mogu da igraju samo naša deca. I tu je problem, jer smo zapostavili taj rad sa mladima. Kupujemo mnogo stranaca koji nas koštaju puno, a ne donose nam ništa

rekao je.

Kao primer navodi Crvenu zvezdu, koja se takmiči u Ligi konferencija, dok je AEK, koji trenira srpski trener Marko Nikolić, u Ligi šampiona.

Ja sam siguran da oni imaju duplo manji budžet nego Crvena zvezda. Znači, koji je zaključak? Da rade loše

ocenjuje Muslin.

Muslin podseća i na izjavu Marka Nikolića iz 2016. godine, kada je, nakon osvajanja duple krune sa Partizanom, rekao da odlazi iz kluba i da ne želi više da radi u srpskom fudbalu.

To možda isto dovoljno govori o tome šta se dešava, na koji način funkcioniše srpski fudbal i kakve su sve veze i u savezima i u klubovima sa raznoraznim strukturama u ovoj državi

navodi Muslin.

Novac od plasmana na velika takmičenja nije ulagan u razvoj fudbala

Muslin smatra da su loši finansijski izveštaji Fudbalskog saveza Srbije povezani sa načinom na koji je trošen novac zarađen plasmanima reprezentacije na velika takmičenja.

On podseća da se Srbija od 2018. godine, kada je bio selektor, tri puta plasirala na velika takmičenja – dva svetska prvenstva i jedno evropsko – što je Savezu donelo značajne prihode.

Pare su zarađene. Od 2018. godine, kad sam ja bio selektor, tri puta smo se kvalifikovali za velika takmičenja, dva svetska i jedno evropsko. To donosi velike pare

rekao je Muslin.

Međutim, prema njegovoj oceni, taj novac nije iskorišćen za razvoj fudbala.

Mogu da vam kažem da su tu deljene premije svima u Savezu, trošen je novac nenamenski, odnosno nisu razvijali fudbal. Nismo ulagali u mlade, u trenere, u školovanje trenera. Delile su se premije i potrošen je novac

kaže Muslin.

Kada se reprezentacija plasira, dele se premije, a kada ne – odgovara selektor

Muslin ocenjuje da se odgovornost za rezultate srpskog fudbala ne raspoređuje ravnomerno. Kako navodi, nakon plasmana na velika takmičenja premije dobijaju ljudi u Savezu, dok nakon neuspeha najčešće odlazi selektor.

Dele se premije onog momenta kad se kvalifikujemo, a kad se ne kvalifikujemo, kao za poslednje Evropsko prvenstvo, onda ide selektor, naravno, trener je uvek kriv. Ali ti ljudi koji su dobijali premije i koji su bili zaslužni za odlazak, sad kad se nismo kvalifikovali, niko od njih nije otišao i rekao: „Ja sam kriv za ovu situaciju.“ I oni su krivi

rekao je Muslin.

On tvrdi da je novac trošen bez dovoljno ulaganja u razvoj fudbala i navodi da bi, da sredstva nisu tako raspoređivana, Savez danas verovatno imao više novca.

Tek će to da izađe na videlo kolike su premije deljene na upravu, odnosno rukovodstvo Fudbalskog saveza. Taj novac, da se nije trošio tako, verovatno bi bilo para. Znam da ima velikih problema i da se primaju plate i da Fudbalski savez vrlo loše stoji

naveo je Muslin.

„Finansiranje je veliki problem našeg sporta“

Muslin problem finansiranja vidi i u domaćim klubovima. On navodi da su predsednici klubova bili funkcioneri SNS-a i SPS-a i postavlja pitanje kako će klubovi nastaviti da funkcionišu ukoliko se promeni dosadašnji način finansiranja.

Odakle su klubovi finansirani? Iz državnog budžeta. Kako će oni sad da nastave da funkcionišu? A oni imaju ugovore. Imate probleme sa UEFA-om. UEFA, u momentu kad niste platili dve plate igraču, on je slobodan i klub se gasi. Ja ne vidim tu neka rešenja. Stvarno, to finansiranje je veliki problem u našem sportu

rekao je Muslin.

Muslin se nada da će slučaj vezan za pokušaj Nemanje Vidića da se kandiduje za predsednika Fudbalskog saveza Srbije dobiti epilog nakon dolaska nove vlade.

Nadam se da sa dolaskom nove vlade, koja će, nadam se, što pre doći, počnu da rešavaju probleme u državi. To je najvažnije, pa ćemo i doći do sporta jednog momenta

rekao je Muslin.

Komentarišući navode koji su se pojavili nakon objavljivanja Sky prepiski, Muslin ocenjuje da pokušaj reforme FSS-a nije bio samo sportsko pitanje.

Došli smo do te situacije da čovek može da izgubi život i članovi njegove porodice. Nije bio samo Nemanja Vidić, bio je i Nemanja Matić, koji mu je dao podršku, kao i još nekoliko igrača

rekao je Muslin.

On je dodao da smatra da je „vrlo strašno“ da neko dođe u situaciju da mu život bude ugrožen zato što je želeo da se kandiduje za predsednika fudbalskog saveza.

Predsednik FSS ne mora da bude iz fudbala, ali struka mora da vodi sportsku politiku

Slavoljub Muslin smatra da predsednik Fudbalskog saveza Srbije ne mora nužno da bude čovek iz fudbala, ali da ključne funkcije u sportskom sektoru moraju da obavljaju stručnjaci.

Predsednik Fudbalskog saveza ne mora da bude čovek iz fudbala. Ali ljudi koji su ispod njega, znači sportski direktor i svi ostali, moraju da budu iz struke. Problem je ovde što se struka uopšte nije pitala

rekao je Muslin.

On navodi da, dok je bio selektor reprezentacije, nije učestvovao u odlučivanju o sportskoj politici Saveza, već je njegov posao bio da vodi reprezentaciju.

Ja kao struka, kad sam bio selektor, nisam se ništa pitao, osim da vodim reprezentaciju. O sportskoj politici koja treba da se vodi treba da odlučuje sportski direktor Saveza, koji treba da bude visoko kvalifikovani stručnjak za ta pitanja

rekao je Muslin.

Kako objašnjava, sportski direktor trebalo bi da predlaže selektora predsedniku Saveza, koji ne mora da bude iz fudbalske struke.

Muslin smatra da Nemanja Vidić ima fudbalsko znanje, kvalitete i obrazovanje koji ga čine kandidatom za predsednika FSS-a.

Mi imamo u Vidiću čoveka koji se razume u fudbal i koji ima kvalitete da bude predsednik Saveza, i naravno obrazovanje koje mu daje za pravo da može da bude kandidat

zaključio je Muslin.

Pritisci počeli nakon plasmana na Svetsko prvenstvo

Slavoljub Muslin, koji je vodio reprezentaciju Srbije do plasmana na Svetsko prvenstvo 2018. godine, kaže da do kvalifikacija nije imao pritiske, ali da su nakon ostvarenog rezultata počeli da se pojavljuju interesi pojedinaca u vezi sa izborom igrača.

Do momenta kad smo se kvalifikovali, nisam imao nikakvih pritisaka. Bilo je uvek razgovora, objašnjenja zašto ovaj ili onaj, jer smo imali rezultate. I onda kad smo se kvalifikovali, počeli su da izlaze različiti, odnosno interesi pojedinaca, da pojedini igrači idu. Ja sam, naravno, to odbio

rekao je Muslin.

Muslin je naveo da je o tim događajima već govorio, ali da nema problem da ponovi svoju verziju onoga što se dešavalo u periodu pre smene.

Muslin tvrdi da su nakon plasmana Srbije na Svetsko prvenstvo 2018. godine počeli pritisci da pojedini igrači budu u reprezentaciji, što je, kako navodi, odbio.

Prema njegovim rečima, na sastanku u novembru 2017. godine, šest meseci pre početka Mundijala, tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza izneo mu je imena igrača za koje je tražio da budu na spisku.

Ja sam im rekao da ne dolazi u obzir. Prvo, nisam znao u kakvoj će formi biti igrači koji su igrali u kvalifikacijama. Drugo, moglo je da bude povreda. Rekao sam da ne dolazi u obzir da mi se sada to govori

naveo je Muslin.

Kako tvrdi, Kokeza je tražio da mu obeća da će ti igrači biti na spisku za Svetsko prvenstvo, uz upozorenje da će ga zameniti ukoliko ih ne povede.

Ja sam mu rekao: „Ne moraš da me menjaš sad. Govorim ti sada, neću da te lažem, tih igrača neće biti na mom spisku sigurno, jer sam mislio da oni ne zaslužuju da idu“

rekao je Muslin.

On navodi da je nakon toga smenjen, a da su na Svetsko prvenstvo otišli igrači za koje je, kako tvrdi, bilo traženo da budu u reprezentaciji.

Naneta je nepravda igračima koji su igrali u kvalifikacijama. Maltene pola igrača koji su igrali u kvalifikacijama nije ih bilo. Ne kažem da bih ih ja sve poveo, niti da neki od mladih igrača ne bi otišao, jer je to bio period od šest meseci. Ali takvo pitanje da neko mora da ide, ja nisam mogao da prihvatim

rekao je Muslin.

Muslin navodi da je sastanku prisustvovao i tadašnji direktor reprezentacije Goran Bunjevčević, koji je u međuvremenu preminuo.

Ne može niko da potvrdi, ali ja vam kažem da je to tako bilo

zaključio je Muslin.

Ocrnili su me po Evropi, optuživali da sam tražio novac za poziv Milinkovića Savića

Slavoljub Muslin tvrdi da je nakon smene sa mesta selektora reprezentacije Srbije imao dodatne probleme i da su, kako navodi, ljudi iz fudbalskih krugova širili negativne informacije o njemu.

Ocrnili su me svuda po Evropi. Gde god sam imao neku mogućnost da odem da radim, znam da su mi ovo radili

rekao je Muslin.

On tvrdi da mu je preko menadžera Mateje Kežmana, koji je zastupao Sergeja Milinkovića Savića, bila pripisana tvrdnja da je tražio novac preko posrednika kako bi fudbaler bio pozvan u reprezentaciju.

Namestili su mi preko Kežmana, koji je bio menadžer Milinkovića Savića, da sam tražio pare preko trećeg čoveka da bih stavio Milinkovića Savića u reprezentaciju. Nisam mogao ni da ga tužim, jer je to treći čovek

naveo je Muslin.

Kako kaže, konsultovao je advokata, ali je odustao od pravnog postupka.

Hteo sam da se ta priča što pre završi i da što mirnije odem, da se više ne razvlačimo po novinama, jer mi to nije bilo potrebno

rekao je.
Muslin je, odgovarajući na pitanje ko je širio takve tvrdnje, naveo menadžere za koje tvrdi da su imali veze sa Fudbalskim savezom Srbije, kao i sa sinom jednog visokog državnog funkcionera.

Izlaz iz finansijske krize klubova vidi u pet godina amaterizma

Slavoljub Muslin smatra da je finansiranje jedan od najvećih problema srpskog fudbala i da klubovi teško mogu da izađu iz situacije u kojoj su se našli zbog visokih ugovora sa igračima.

Imate ugovore u Crvenoj zvezdi, imate ugovore na dve-tri godine sa strancima i domaćim igračima koji dobijaju velike pare. Njih treba plaćati još tri godine. Tu ne vidim izlaz

rekao je Muslin.

Kao moguće rešenje predlaže petogodišnji period amaterizma ili poluprofesionalizma, uz ograničavanje plata i zabranu angažovanja stranih igrača.

Za mene je izlaz amaterizam pet godina. Kako to da se izvede, nisam pravni stručnjak da kažem šta bi bilo sa UEFA-om. Možda da limitiramo neke plate, recimo na 5.000 evra, ili da uvedemo poluprofesionalizam. Taj amaterizam bi nas naterao da pravimo naše igrače

ocenio je.

Muslin smatra da strani igrači koji dolaze u Srbiju uglavnom nisu dovoljno kvalitetni da bi opravdali novac koji klubovi za njih izdvajaju.

Zabranio bih strance, jer ovi stranci koji igraju kod nas su treća ili četvrta klasa. To nisu klasni igrači. Ili nam dolaze igrači koji su već isluženi

rekao je Muslin.

Zvezda bi trebalo svake godine da igra u Evropi, ali da razvija mlade igrače

Slavoljub Muslin smatra da bi Crvena zvezda, s obzirom na budžet i proširene formate evropskih takmičenja, trebalo redovno da igra u Evropi, ali da istovremeno više prostora dobije za razvoj mladih fudbalera.

Ne kažem da treba da vodi glavnu reč, ali trebalo bi da igraju. Znači, da se prave mladi igrači, da oni igraju. Siguran sam da bi naša publika dolazila i podržala ih, jer bi videla da je nešto krenulo

rekao je Muslin.

Kao deo rešenja za unapređenje rada sa mlađim kategorijama, Muslin predlaže angažovanje stranih trenera koji bi u početku obučavali mlade fudbalere, ali i prenosili znanje domaćim trenerima.

Pošto se mnogo izgubila struka u fudbalu, u početku bih doveo strane trenere za mlađe kategorije, stavio naše trenere da uče jedno izvesno vreme i sačekao pet godina da vidimo kako će se situacija razvijati. Eto, to bi bila moja ideja

zaključio je Muslin.

Partizan ima manje dugova od Zvezde, ali mora da ima više strpljenja za mlade

Muslin smatra da je Partizanov model oslanjanja na sopstvene igrače dobar put, ali da klub mora da bude strpljiviji i da ne prodaje mlade fudbalere čim se za njih pojavi ponuda.

Kako navodi, Partizanova škola i Teleoptik iznedrili su veliki broj kvalitetnih igrača, a sadašnja uprava najavila je da će razvoj mladih biti jedan od prioriteta.

Partizan igra sa svojim igračima i publika se vratila, podržala ih. Možda je to neki put

rekao je Muslin.

Ipak, on ocenjuje da u klubu nema dovoljno strpljenja za dugoročan rad.

Nema se strpljenja. Onda opet ode trener, jedan, drugi, treći, i deca se prodaju za nekoliko desetina, za šest meseci, i tako sve u krug

rekao je Muslin.

Prodajemo talente, a ne gotove igrače

Muslin smatra da srpski klubovi prerano prodaju mlade fudbalere, pre nego što stignu da se razviju u kvalitetne igrače.

Mi prodajemo talente, ne prodajemo igrače. Ja mislim da je Dušan Vlahović poslednji biser koji je izašao na scenu, ali nije napravio tu karijeru. Mislim da je trebalo da igra malo u Srbiji, i to je naš problem

rekao je Muslin.

Prema njegovoj oceni, mladi igrači bi trebalo da ostanu u domaćim klubovima do 22. ili 23. godine, uz jače prvenstvo i kvalitetniji stručni rad.

Mi sad prodajemo igrače sa 18 godina. Oni odlaze za dva-tri miliona evra, što je za naše klubove velika suma. Ali za velike klubove koji ih kupuju to nije velika investicija. Ako igrač ne uspe, za njih nije ništa strašno

naveo je Muslin.

On smatra da bi Fudbalski savez trebalo da pomogne mladim igračima u izboru klubova i da ih savetuje da ne odlaze odmah u najveće evropske timove, gde često nemaju dovoljno prostora za igru.

Privatizacija klubova bi mogla da uvede odgovornost za trošenje novca

Muslin smatra da je privatizacija fudbalskih klubova jedno od mogućih rešenja za probleme u njihovom finansiranju.

Da neko dođe i privatizuje svoj klub, kao što je to u inostranstvu, staviće svoje ljude i vodiće računa kako se troše pare. A ovde su se trošile, pošto su ničije. A naše, zapravo

rekao je Muslin.

On smatra da država treba da nastavi da pomaže sportu, ali da bi novac trebalo drugačije rasporediti – manje za profesionalni sport, a više za školski i omladinski sport.

Treba da se vratimo sportu u školama, da imamo više časova. Deca se više ne bave sportom, ima sve manje prostora za igrališta. Svakako da se manje novca daje za profesionalni sport i da se pravilno rasporedi

rekao je Muslin.

Srpskom fudbalu potrebno je pet do deset godina

Muslin ocenjuje da Srbija trenutno nema dovoljno kvalitetnih igrača i da je za oporavak fudbala potrebno vreme, planski rad i ulaganje u stručne kadrove.

Mi nemamo igrače. Moramo da ih pravimo i da sačekamo, uz dobar rad. Fudbal je otišao mnogo daleko i fale nam kadrovi. Moramo da školujemo trenere i da poboljšamo trenersku školu

rekao je Muslin.

On smatra da bi ljudi poput Nemanje Vidića i Mirka Poledice, ukoliko dobiju mogućnost da rade, mogli da doprinesu promenama u srpskom fudbalu.

Siguran sam da će doći da rade u interesu fudbala. To su situirani ljudi kojima je stalo do napretka srpskog fudbala. Ako im se dozvoli da rade kako treba, radiće. E sad, dokle će stići, to je druga stvar

rekao je Muslin.

Huliganizam može da se suzbije, zakoni moraju da se poštuju

Muslin smatra da je za rešavanje problema huliganizma na stadionima neophodna odlučna reakcija države i dosledna primena zakona.

Treba uvesti zakone. Mi zakone i imamo, ali treba ih poštovati

rekao je Muslin.

Kao primer navodi model prema kojem bi osobe koje izazivaju incidente dobile zabranu dolaska na utakmice i obavezu da tokom njihovog trajanja budu u policijskoj stanici.

Sve se to rešava. Treba da se zna šta je kazna i da se zakoni poštuju

ocenio je Muslin.
Na kraju razgovora, govoreći o povraćaju novca koji je donirao studentima, Muslin je to ocenio kao mogući znak da se pravila ipak primenjuju.

Ja sam im dva puta uplatio donaciju. Prvi put sam im uplatio novac koji sam dobio od predsednika, a drugi put sam im uplatio svoje pare. Pre dva dana mi stiže uplata, gledam šta je – vratili su mi novac koji nisu potrošili, jer su po zakonu dužni da ga vrate. Tako sam dobio nazad i deo novca koji sam im drugi put uplatio. Vladavina prava? Nadam se. To je možda prvi znak

zaključuje u razgovoru za Insajder Slavoljub Muslin.