Pejić: Opet bih glavom na kopačku; Karamarko: Rakitić je uvek „laganini“

U novom izdanju Q&A navijači su imali mogućnost da postave pitanja Aleksi Pejiću i Marku Karamarku. U nastavku pogledajte odgovore koji su snimljeni u prodajnom centru Penny plus.

Aleksa Pejić:

Zašto si bukvalno shvatio rečenicu „glavom na kopačku“, komentar na tu situaciju?

Mislim da je u toj situaciji bio jedini način da dođem do lopte na taj način. I nekako sam odgojen da uvek dam sve od sebe. I isto bih uradio i sledeći put. Mislim, nacrtalo se da uradim tako i opet bih uradio isto.

Kakav je osećaj biti kapiten Želje?

Biti kapiten bilo kog kluba je velika privilegija. Pogotovo kluba koji je najveći u državi, koji ima armiju navijača iza sebe. Pored toga što je stvarno lepo, nosi jednu dodatnu odgovornost sa sobom. Mislim da me gura da budem bolji i trudim se u tu ulogu da pomognem i ekipi. I da obradujemo navijače svi zajedno.

Ko je zadužen za atmosferu u ekipi?

Iskreno svi pomalo. Realno, znaš i ti, svi pomalo. Dobro nam je atmosfera. Svlačionica je stvarno sjajna. Svi pomalo i svi ponekad. Ne bih nikog izdvajao posebno, ali realno svi smo tu. Svako uzme jedan dan i onda je dobro.

Ko u ekipi ima najlošiji izbor muzike?

Bojan Nastić.

Da li vam atmosfera na Grbavici daje vetar u leđa ili dodatni pritisak?

Meni lično vetar u leđa i mislim da je većini ekipe tako. Jer je stvarno fenomenalna atmosfera, pogotovo pre utakmice kad ide himna. Tako da stvarno je lepo igrati. Ne može da se poredi kad igramo kući pred punim tribinama i negde gde nema puno navijača. Puno je lakše igrati kući.

Koliko si znao o Želji pre dolaska?

Pa iskreno znao sam da je generalno najveći klub u Bosni, da ima najveće navijače i da je među najvećim klubovima na Balkanu. Ali iskreno nisam puno toga pratio, generalno.

Vežbaš li šut na treningu?

Pa vežbamo. Generalno, danas smo baš radili završnicu. Tako da vežbamo to svake nedelje, jedan-dva puta nedeljno. Ali to je nešto i od ranije kroz karijeru. To je nešto što imaš.

Tvoj najdraži trenutak u Želji?

Pa ima ih više, ali evo, hajde, izdvojio bih ovaj prethodni sad, poslednji ovaj gol protiv Čelika, zato što je neka atmosfera bila baš dobra, 105 godina, pun stadion do zadnjeg mesta, fenomenalna koreografija i lep gol. Tako da je to, izdvojio bih taj. Recimo da nije poništen gol u derbiju, koji je prošle godine i ti još nisi bio tu. To bi bio derbi, to bi mi bio najdraži moment, ali obzirom da jeste, izabraću ovaj gol protiv Čelika, da mi je to najdraži moment.

Najbolji saigrač pre Želje?

Da, bilo je dobrih igrača, recimo evo, izdvojio bih Kevin Wimmer, igrali smo zajedno u Austriji, on je igrao u Totenhemu, u Stouk Sitiju, ima baš fenomenalnu karijeru. Marco Grull, on je isto baš, baš dobar igrač, trenutno igra za Verder Bremen. Eto, njih dvojicu bih. Sad ovako na prvu ne mogu, da ne razmišljam, da ne gubim vreme.

Omiljeno navijanje Manijaka, a da nije Grbavica, možeš li zapjevati?

I nožem i lance i pajserom u glavu…

Možeš li potpisati doživotni ugovor sa Željom?

Pa, što se mene tiče, mogu, ali to nije do mene. Ja imam svoj ugovor ovde još dve godine, pa postoje ljudi koji odlučuju. Lepo je ovde, slatko je velika satisfakcija igrati pred navijačima ovim i za ovako veliki klub.

Da si se rodio u vremenu Titanika, da li bi ga spasio utapanja?

Dao bih sve od sebe, ali da li bih ga spasio, verovatno ne bih.

Poslednji film koji si gledao?

Iskreno ne gledam puno filmove, tako da se ni ne sećam. Gledao sam nedavno Whisper Man.

Koji je najveći klub koji ti je „propao“, a trebao si potpisati?

Augsburg.

Ili ih je bilo više klubova? Ne, pa to je najveći. Trebao sam ići tamo, ali koljeno… Da, to je klasična priča, ali ovo je stvarno… Otišli prižnji. To tako… Dobro, nećemo sad pričati.

Protiv koga ti je bilo najteže igrati u karijeri, igrač i klub?

Najteže u karijeri… Pa možda protiv Salcburga te jedne godine u Rapidu. Jer su oni baš imali jaku ekipu i mi smo se nešto mučili sa kombinovanim sastavom.

Omiljeni klub u Evropi?

Milan.

Koji saigrač bi u Penny Plusu prvo otišao na odel alata, a ko na odel hrane?

Pa na odel alata prvo Nasta (Nastić). Sigurno. A na odel hrane, Samke (Radovac).

Da li misliš da imamo kvalitet da budemo u top četiri ove sezone?

Pa po meni imamo, sigurno. Mislim da smo to pokazali do sad, samo treba tako da nastavimo.

Sećaš li se utakmice protiv Želje u Turskoj sa Proleterom?

Sećam se, sećam se. Utakmica, to je bila prijateljska 1:1, mislim da se završila. 2019. ili 2020. Koga sam čuvao, ne mogu se setiti koji igrač u sredini, ali recimo zapamtio sam Acu Kosorića. I Amar Osim je bio trener. Tako da toga se sećam. Imao sam dobru šansu, u stativu, sam pogađao iz nekog šuta.

Kako ti je bilo u Rapidu? Je li ti to najveći klub u Austriji i šta bi iz Rapida preneo u Želju?

U Rapidu mi je bilo stvarno sjajno godinu dana, gde sam bio standardan i odigrao sam bukvalno skoro svaku minutu u sezoni, dok se nisam povredio na prvi dan letnjih priprema za novu sezonu. Tako da ta prva sezona mi je baš u sjajnom sećanju. To je najveći klub u Austriji, isto kao što je Željo u Bosni. Najviše navijača, najverniji navijači.

Možeš li dovesti Ifeta Đakovca u Želju?

Mogu da ga pitam. Ali baš dobar igrač, on bi nam značio puno.

Je li više voliš igrati kao libero ispred stopera ili u paru sa još jednim zadnjim veznim?

Pa kako kad, generalno više volim da imam još jednog sa mnom da nekad mogu da odem i gore, da se ponudim iz drugog plana. Kad si sam jedna šestica, onda moraš uvek ti ostaviti taj ispred.

Marko Karamarko:

Koliko dugo poznaješ Ivana Rakitića i kako je došlo do poznanstva?

Pa Ivan je sa 19 godina došao u Šalke. Čini mi se ili 18. Ja sam tad imao 14 godina i naše porodice se poznaju. Pa je bio na početku njegovog perioda u Šalkeu kod nas. I tako smo se i upoznali i od tad smo stvarno veliki prijatelji, kao familija. I to je već unazad 18-19 godina, ja mislim. Često sam ga pitao kako se oseća pred tim penalima, pred tim velikim utakmicama. Ali on je uvek govorio da nema neki izraženi osećaj, da je to kod njega tako da se oseća jednostavno sigurno i pred tim utakmicama je miran i staložen. I takav je isto i u privatnom životu, kako ga ja znam, da uvek kaže laganini, sve ćemo rešiti i tako mu je cela karijera.

Kakav je osećaj igrati za Želju i komentar na atmosferu na Grbavici?

Pa osećaj je izvanredan. Na Grbavici, što se mene tiče, ja bih odigrao rađe 33 utakmice na Grbavici bez da se igra ovo vani, jer je osećaj stvarno super. Podrška je odlična i mislim da u Bosni sigurno nema nijedan klub tako izražen. Naravno, to je velika odgovornost, ali mi igramo za taj osećaj i to je sastavni deo koji trebamo i da osećamo i da ga ispunjavamo.

Ko je najduhovitiji u ekipi?

Uh, pa ima više igrača koji su jako duhoviti, ali mislim da bih tu u sklop stavio Nastu (Nastić), Tareta (Abdulahović), ti… Isto kod fizioterapeuta kad smo tamo. ONjih trojica su isto izvanredni. Uvek je smeh, atmosfera je pozitivna. Još kad se Dino (Pekić) uključi, to je onda… Zezanje. Realno je baš dobra atmosfera.

Da možeš dovesti u Želju jednog saigrača iz karijere, ko bi to bio?

Mislim da bi to bio Ivan Krstanović. S njim sam igrao u Slaven Belupu. Čovek iz svih pozicija zabija golova. On je preko 120 golova zabio u HNL-u, igrao je za Dinamo, Rijeku. Izvanredan igrač, stvarno izvanredan špic.

A ko ti je uzor u fudbalu?

Kad sam bio mali, bio mi je Gatuzo.

Koji ti je najdraži grad u Hrvatskoj?

Pa najdraži grad je Zadar, ali pored Zadra sigurno Vinkovci. Da, tamo sam započeo u prvoj HNL da igram i ljudi su izvanredni. Taj mentalitet grada je poseban i drugačiji od svih drugih gradova u Hrvatskoj. Tako da bih rekao čak i Vinkovce. Tamo mi je jako drag grad.

Komentar na rad trenera Muslere. Kakvi su treninzi, autoritet i koja je filozofija igre?

Treninzi su jako intenzivni, bih rekao. Do sad nisam doživeo da je jedan trening bio isti. Uvek su drugačije vežbe. Rad je jako na visokom nivou. Jako je zahtevan. Sve vidi i vidi kad pogrešiš dva puta. Odmah ti kaže. Voli da je sve po koncu. Traži da izvlači iz tebe najbolje. Filozofija igre sigurno je da što više imamo loptu i što više igramo. Samo ja mislim da je to trenutno malo problem. Jer mi nismo uigrani, ali to se teži na treningu.

S kim se najviše družiš iz ekipe?

Najviše se družim sa Bojanom Nastićem. S tobom. Eto, nekad i Tare upadne, ali…

Može li Ibršimović do poziva za A reprezentaciju?

Pa ja mislim da može sigurno. Kroz dve, tri godine. On ima jako velik kvalitet. Vidi se ta škola koja je prošla isto u Nemačkoj. Mirnoća. Još igra na poziciji koja njemu nije primarna. Da, desna noga. Ali mislim da će mu to puno pomoći. Ima dobre predispozicije fizički. Da, jako je brz. Ima dobru tehniku. Ja mislim da ako on samo bude normalan u glavi kao što jeste.

Ko bi se iz ekipe najbolje snašao kao radnik ovde u Penny Plusu?

Huske (Husković) bi se snašao sigurno. Huske bi se snašao. Priča više jezika, voli puno da zuji, da priča. I jako je simpatičan. Jeste, bio bi dobar sa mušterijama. On je sa svima ovako dobar, voli svima da popriča.

Dinamo ili Hajduk?

Nijedni ni drugi. Cibalija, Vinkovci.

U kojem klubu si najbolje igrao pre Želje?

Mislim da sam imao najbolji period u Vinkovcima i u Žalgirisu kad sam igrao gde smo osvojili dva puta ligu i dva kupa.

Omiljena pozicija u timu je li to desni bek ili neka druga?

Pa ja mislim da desni bek igram najrađe ili u trojci stoper, poludesno.

Smatraš je da ekipi treba vremena za uigravanje i popravljanje fizičke spreme, jer ste se kasno okupili?

Da, sigurno, sigurno. To je indikator, isto zadnje dve utakmice, gde se videlo da smo mi već bili ono istrošeni, manje smo igrali i više smo nabijali. Ja mislim da je to isto umor, psihički umor i mislim da se mi u potpunosti još i ne poznajemo, jer ja pola ekipe znam, u stvari celu ekipu, mesec dana i koji dan.

Najbolji igrač kojeg si čuvao?

Pa rekao bih Robert Levandovski. Igrali smo u kupu protiv Dortmunda. Marko Rojs, Ivan Perišić. Strašna ekipa. Gindogan.

I kako je čuvati Levandovskog?

Imaš osećaj da mu ne možeš prići. Kao da ima neku auru oko sebe kad je primi. Da si ti uvek nekako da odeš do njega, ali… To je neki svemirski nivo.

Najbolji trener u karijeri?

Pa jedan koji me sigurno odlikao je bio moj trener Nils Drube. U Nemačkoj kad sam igrao u Munsteru. On ti je sad jedan od glavnih skauta u Augsburgu. I on mi je sigurno dosta toga pomogao u te dve godine u U19. Tako da bih rekao on.

Mišljenje o gradu Sarajevo?

A ja sam već bio jednom, živeo u Sarajevu pre, sa 13 godina, pola godine dok sam bio u Olimpiku pod trenerom Jusufbegovićem. Bio sam tu pola godine i meni je grad super. Ja znam sva ta mesta. Ja sam živeo u Buća potoku, imam i prvu tetovažu iz Sarajeva, na Ciglanama. Tako da baš se lepo osećam. I raja je baš super. Ljudi su fenomenalni. Topli, srdačni, otvoreni. Tako je. I mislim da to retko gde ćeš videti vani.

Ćevapi ili burek?

Ćevapi, da, sto posto.

Je li više voliš da tvoj tim ima posed ili da stoji u bloku i čeka tranziciju?

Pa zavisi šta će mi to dobro doneti. Ako mi igramo super, a nemamo bodove, onda rađe tranzicija, blok i tri boda. A lepše da imaš posed.

Mišljenje o Korori?

Za svoje godine, na jako visokom nivou, prvi dodir on ima, šut ima, ja mislim da on ima dobre predispozicije, da bude jako dobar nogometaš i da bude uspešan, da ima uspešnu karijeru. Njemu treba samo vremena, ali ja verujem u njega da će to postići. I sjajan je momak, radan. Glava mu je na mestu. Najbitnije da je radan, znaš.

Ko je najtiši u ekipi, ako uvek ima neki komentar?

Najtiši je, ja mislim, koga skoro nikad ne čujem, Guzman. Pa ovi mlađi. A ko uvek ima neki komentar? Pa ja bih rekao Bojan. Tare. Deni ponekad.

Kako izgleda poluvreme u svlačionici? Šta šef priča?

Pa zavisi koja je situacija. Protiv Sloge nije bilo ugodno. Da. Tu je ušao i probudio nas je. Ali većinom uvek nam ukaže kako moramo bolje da stojimo. Šta ćemo sledeće da napravimo. Šta nismo tako dobro napravili. Uvek nam kaže u nekom mirnom tonu šta trebamo, kada trebamo. Tako da ima dobar miks. Ja bih rekao.