Lalatović o prijatelju Iliću, nasledniku na Marakani, usponu Pazara i Voše: Drago mi je što nisu pustili Saleta da ode… Rijera izvrstan, ali ne sviđa mi se što su on i Bahar predstavljeni kao vanzemaljci

Nesvakidašnje dugačkoj reprezentativnoj pauzi je došao kraj, a ljubitelji klupskog fudbala od danas ponovo mogu da uživaju u utakmicama svojih voljenih timova.

Od samog otvaranja sezone na terenima širom Srbije vlada velika doza neizvesnosti, a jasno je da će se trka u eliti tek zahuktavati tokom jeseni. Nastavak Superlige nesporivo donosi niz uzbuđenja, a predstojeće borbe poslužile su kao povod da kontaktiramo čoveka koji se na domaćoj pozornici istakao prvenstveno uspesima i stažom – Nenada Lalatovića.

Iskusni stručnjak, koji je minulog proleća uveo Novi Pazar u plej-of najkvalitetnijeg takmičenja, u razgovoru za Meridian sport najpre se osvrnuo na duel njegovog bivšeg kluba i Partizana koji će se u nedelju (17č) odigrati u Humskoj ulici.

“Novi Pazar je uvek neugodan i zna da igra na gostujućem terenu. Imaju mnogo brzih igrača. Protivnici ne smeju da se zaleću. Izgradili su baš dobar tim. Sviđa mi se defanzivna linija, vezni red, napad, sve… Ako se Partizan zaleti može da ima problema. Partizan dugo nije pobedio i sigurno će učiniti sve što može da to uradi. Očekujem pravu prvenstvenu, izrazito borbenu utakmicu. Mnogo poštujem Novi Pazar. Fikret Međedović uvek napravi sjajnu ekipu. Dok nisam došao u Pazar uvek sam se čudio kako taj čovek uvek uradi tako dobar posao. Uglavnom 10 dana do početka lige nemaju spreman tim, a onda krene da niže “bombe” i sastavi tim iz snova. Neverovatno je koliko dobar posao rade. Navijam za Pazar naravno, ali zbog Saleta, mog velikog prijatelja, voleo bih da i Partizan u nastavku sezone napravi dobar rezultat”, počeo je Lalatović intervju za Meridian sport.

Kao nekadašnji đak, a potom kapiten i trener Crvene zvezde, beogradske crno-bele oduvek je smatrao večitim rivalom, ali o njima govorio sa mnogo poštovanja. Ništa se nije promenilo ni danas, kada uprkos rezultatskoj krizi u kojoj se klub nalazi, Nenad o Partizanovom timu ima mnogo lepih reči. Kao glavni problem kluba iz Humske apostrofirao je defanzivne zadatke.

“Partizan je u slabijoj formi, ali siguran sam da će Sale Ilić uspeti da ga podigne. Prosto mi je neverovatno da Partizan godinama unazad kuburi sa odbranom. Bilo je tako i kada su bili prvi na tabeli kod Duljaja i svih narednih sezona… Jačaju sve linije tima samo ne defanzivnu. Kuća se pravi od temelja. Ako ti je temelj jak onda gore možeš da se opustiš, da igraš visok presing, napadaš… Tada si jednostavno rasterećeniji. Problem je kada nemaš dovoljno štopera, kada su bekovi povređeni ili promenjeni”, kazao je Lalatović, pa potom nastavio u istom dahu:

“Očigledno je tu najveći problem. Ne mogu da verujem da ti nisu uvideli i sanirali. Da je Partizan adekvatno pojačao odbranu bilo bi daleko drugačije. Da su doveli još tri, četiri igrača mogli bi da se bore sa Crvenom zvezdom za titulu. U napadu imaju Seka, Miladinovića, Čumića… Garantujem da bi sve bilo bolje da su doveli dva štopera, beka i još jednog špica.”

Uveren je da bi sezona iz perspektive crno-belih izgledala mnogo bolje da su pravovremeno angažovali određena pojačanja, ali poručuje da veruje u rad svog kolege na klupi Partizana.

“Ne želim da kritikujem samo defanzivce. Ceo tim treba da igra odbranu. Napad počinje od štopera, a odbrana od špica. Napadači su prvi koji izlaze u presing i jure rivale. Njihova timska odbrana je loša i nadam se da je Sale to rešio. Siguran sam da Sale sve vidi, nema šta njemu niko da priča. Mislim da će Partizan postepeno izlaziti iz krize, mora jednostavno. Sale je odličan trener.”

Iako su izuzev dresa reprezentacije uvek bili u drugim bojama, rivalstvo na terenu nikada nije rušilo prijateljstvo između Saše Ilića i Nenada Lalatovića. Naprotiv – sve govori u prilog tome da ga je ojačalo.

“Odlični smo prijatelji. Znamo se skoro ceo život – od sedme godine. Nismo se čuli, ali kada se vidimo ponašamo se kao braća. Baš smo dobri drugari, poznajem njegovu porodicu. Mnogo ga cenim i poštujem. Igrali smo jedan protiv drugog u mnogo prilika, delili svlačionicu u reprezentaciji. Na terenu smo imali veliko međuosobno poštovanje, nikada ne bismo ušli u sukob ni u žaru borbe. Sale je legenda. Drago mi je što su uprava i navijači pokazali strpljenje, što mu nisu dozvolili da ode. Mora da ostane u klubu. Došao je u nepovoljnoj situaciji i potrebno mu je vreme.”

Ne krije uspešni strateg da mu se dopada način na koji aktuelno rukovodstvo pristupa borbi za potpuni oporavak Partizana.

“Želim da pohvalim rad Rasima Ljajića, kao i Danka Lazovića i Raće Petrovića. Siguran sam da će Partizan biti mnogo bolji kada izađu iz krize, da će se stabilizovati. Rasim Ljajić je vrhunski vodio Novi Pazar – on ne može da radi loše. Uveren sam da će napraviti sjajan tim čim se sredi finansijska situacija.”

U razgovorima sa Nenadom Lalatovićem nemoguće je preskočiti njegovu prvu i jasno je najveću ljubav iz igračke karijere – Crvenu zvezdu. Od prvog dana kako je kročio u Ljutice Bogdana postao je svojevremeno pouzdani defanzivac miljenik Marakane, a sjajan odnos sa crveno-belim svetom samo se produbio dolaskom na klupu u teškim vremenima za aktuelnog šampiona. Danas Zvezda izgleda poptuno drugačije u odnosu na njegov mandat, ali utisak je da su crveno-beli prvi put u deceniji poptune dominacije osetili krizu koja se doduše nije odrazila na tabelu u domaćem šampionatu, ali ih je umesto Lige šampiona odvela u Ligu konferencije.

“Možda nije bajno i sjajno kao što smo navikli prethodnih godina, ali Zvezda ponovo pobeđuje. Svi volimo da Zvezda svima da po pet golova, ali nije uvek to realan ishod. Možda se po prvi put za ovih 10 godina nisu pojačali u skladu sa očekivanjima. To je moje mišljenje. Otišli su Seol, Tiknizjan, Duarte, Enem… Neophodne su vrhunske zamene za takve igrače. Ipak, što je najbitnije, Zvezda pobeđuje. Mnogo mi je bilo žao što se onako završio dvomeč sa Viktorijom. Ne mogu da verujem da su ispustili tako veliku prednost, izgledalo je nemoguće, ali u fudbalu se stalno dešavaju čuda. Igraju dobro, pobeđuju, navijači mogu da imaju zamerku samo za tu utakmicu u Plzenju.”

Poručuje da veruje u znanje i kvalitete Alberta Rijere, ali i da mu se ne dopada način na koji je Španac najavljen i dočekan na srpskoj sceni, prvenstveno zbog bremena koji nastaje u takvoj situaciji.

“Albert je moj kolega. Ne sviđa mi se situacija u kojoj dolaze on ili Bahar, a mi ih predstavljamo kao vanzemaljce. Smatram da nisu bolji treneri od naših trenera. Volim da dođu nova lica da bih se takmičio sa njima. To nije sporno, ali… Kreirali smo sliku kao da je osvojio titulu u Bundesligi, a ne u Sloveniji. Došao je sa tog nivoa, a to je kao da osvojiš titulu u Srbiji. Kratko se zadržao u Nemačkoj. Rijeri treba da se pruži podrška i od mene je ima. Verujem u njegove kvalitete, ali sa takvim očekivanjima i najavama samo njemu štetimo. Stavljamo ogroman teret na njegova leđa, a bolje je za sve strane biti realan. Uveren sam da se radi o izvrsnom stručnjaku, samo mi se ne sviđa način na koji je predstavljen u javnosti, jer onda očekivanja prevazilaze realnost. Dopada mi se kako radi. Najbitnije je da Crvena zvezda napravi nešto dobro u Evropi. U Superligi su najbolji tim, sigurno će osvojiti titulu, ali svi priželjkuju uspeh u Ligi konferencije.”

Pregršt igrača sa stadiona “Rajko Mitić” privlači pažnju pozdanog stratega.

“Suvišno je govoriti o majstorima poput Arnautovića, Kataija, Ivanića, Krunića… Vratio se Mihailo Ristić sa kojim sam radio kada je bio dete. Mali Kostov je već dugo u ekipi. Od mlađih igrača mi se dopada Stefan Gudelj, odličan je. Kostov je ostavio dobar utisak na mene, a Gaštarov je odličan. Baš mi se sviđa. Rijera mu je dao šansu i svaku mu čast na tome. Odmah ga je primetio.”

Još se čeka na ozvaničenje, ali jasno je da će vrlo brzo dres Čukaričkog ponovo zadužiti Nemanja Radonjić.

“Radonja je skup igrač i ako nije pronašao adekvatan klub u inostranstvu, daleko mu je bolje da dođe na Banovo brdo, uhvati ritam i ponovo skrene pažnju na sebe. Bolje da igra Superligu, nego da sedi kući. Čuka je dobra opcija. Pretpostavljam da se neće dugo zadržavati, da mu Čuka neće praviti problem da kad dobije ponudu promeni sredinu. Bolje da bude tu, nego da trenira individualno. Na njemu je da odigra što bolje da bi se vratio na željeni nivo.”

Nemanjin povratak na Banovo brdo vraća uspomene na vreme kada je upravo Lalatović odigrao glavnu ulogu u “oživljavanju” karijre agilnog krila i tako uspeo da ga vrati na velika vrata evropske scene.

“Jeste, uspeo sam da mu pomognem da izađe na pravi put. Tada je bio suspendovan, daleko od tima, ali dobro, to je moj posao.”

Kako voli da kaže, za svoju trenersku majku Vojvodinu, imao je samo komplimente. Uputio je čestitke za rad i rezultate treneru Marku Saviću, kao i prvom čoveku kluba u kojem je pisao istoriju – Dragoljubu Zbiljiću.

“Voša igra odličan fudbal. Zvezda i Vojvodina imaju najbolje timove sada. Trebalo je timu malo vremena da se naviknu na Marka Savića, ali sada sve to izgleda sjajno. Uložili su najviše novca posle Zvezde. Doveli su sjajne igrače poput Đakovca, Zukića, Mitrovića, Mašovića… Igrao je kod mene u Čukaričkom, posle dugo u Nemačkoj i reprezentaciji. Erhan je baš bio potreban Partizanu, ne mogu da verujem da to nisu uvideli. Vojvodina je prepoznala njegov kvalitet i mnogo dobila potpisom. Nemoguće da ga Partizan nije video… Vojvodina je vrhunski tim na čelu sa predsednikom Dragoljubom Zbiljićem. Sjajan posao radi Marko Savić i samo tako neka nastave. Želim im sve najbolje.”

Nikada Nenad nije krio koliko lepo mišljenje ima o kapitenu Pazaraca Ademu Ljajiću, koji je u prethodnom javnom nastupao okarekterisao Lalatovića kao jednog od najboljih srpskih trenera sa kojim bi voleo da sarađuje.

“Kada pričam o Ademu Ljajiću to nema veze sa kurtoazijom. Sve izgovoreno je istina, samo najiskrenije… On je mađioničar. Ne bi bio u Romi, Fiorentini, Interu da nije takav majstor. Šta da pričamo o takvoj klasi? Jedan od najboljih igrača u našem fudbalu ikada. On je legenda Pazara. Pokazao je koliko voli svoj klub i grad, vratio se kući. Hvala mu na lepim rečima za mene. Rekao sam istinu za njega, a on za mene.”

Oživeo je karijeru Radonjiću, pronašao Aleksandra Kataija i doveo ga na Marakanu (ostalo je istortija), istakao šta misli o Ljajiću, što svakako navodi na razmišljanje da li je i danas moguće pronaći takve majstore u našoj zemlji.

“Niko nije znao za Kataija tada. Igrao je za OFI. Ni Terzić, ni Kokeza, niko, ja sam ga lično pronašao. Svesni smo koliko je doneo Zvezdi. On je neverovatan igrač, kao i Mirkko Ivanić“, istakao je prekaljeni stručnjak, pa zatim dodao:

“Naravno da je moguće i danas pronaći bisere, samo je neophodno da imate odličnu skauting službu, da su ljudi predani i posvećeni svom poslu.”

Osvrnuo se i na prikazano od strane reprezentacije Srbije.

“Trenutno nemamo dobre rezultate, ali Veljko Paunović je tek stigao. Ne može trener da se okrivi za sve. Igrači kada izađu na teren moraju da pruže maksimum za reprezentaciju. Selektor mora da bude dobar motivator, da im uđeš u glavu. Na teren treba izlaziti kao što to rade Grci – poginu za svoju državu. Kada izađeš na teren u dresu Srbije – moraš da pogineš. Oni poseduju tehničko i taktičko znanje, igraju u odličnim klubovima, ali moraju da pobeđuju i u reprezentaciji. Več protiv Holandije je sve izgledalo bolje i siguran sam da će Veljko pronaći recept za uspeh.”

Punu podršku pružio je kormilaru Orlova – Veljku Paunoviću.

“Bili smo saigrači u reprezentaciji, a bili smo i rivali. Čovek je vrhunski motivator. Bio je prvak sveta. Dugo je živeo u inostranstvu, neophodno je određeno vreme da se adaptira. Ako ti previše priđu zmije otrovnjače, iako ih slučajno poslušaš, to samo tebi može da se obije o glavu. Verujem da će pronaći rešenje i podići Srbiju na viši nivo”, konstatovao je Nenad Lalatović u razgovoru za Meridian sport.