Blagojević otvoreno o danima u Humskoj, Mijatoviću i tajni uspeha Srba u Rusiji: Partizan će zauvek ostati moj klub… Poštujem Peđinu karijeru, stavovi su nam se razilazili oko pojedinih stvari

Krajem proleća završio je Srđan Blagojević drugi mandat na klupi Partizana, a nedugo zatim ostvario novi inostrani angažman i prvi put u karijeri započeo poglavlje u Rusiji.
Seo je Srbin na klupu Akrona, sa ambicijom da promeni DNK tamošnjeg premijerligaša i sačuva klubu status učesnika elitnog ranga. Uz podsetnik da su ga Kazahstanci nazivali “srpskim Gvardiolom“, najavio je novinar renomiranog portala “Championat” opiširan intervju sa iskusnim strategom.

Otvorio je Beograđanin dušu Rusima, te govorio o brojnim zanimljivim detaljima vezanim za Akron, Partizan, srpske kolege, saradnike…

Pre odlaska na reprezentativnu pauzu sastav iz Toljatija vezao je četiri meča bez poraza, dok je po povratku poražen od Rostova.

“Za sada ne bih rekao da su rezultati dobri, ali jesu u velikoj meri pozitivni. Osvojili smo manje bodova nego što smo želeli, jer nam je naša igra davala osnova da očekujemo više. Istovremeno, u poslednjim utakmicama remizirali smo sa CSKA, Krasnodarom i Orenburgom, dok smo pobedili Ahmat. Vidim napredak ekipe. Međutim, u profesionalnom fudbalu ne možete dugo da budete zadovoljni samo kvalitetom igre. Potrebni su nam bodovi i pobede. Imam razloga da verujem u ono što radimo, ali ne mogu da kažem da sam u potpunosti zadovoljan”, počeo je Blagojević.

Ne krije zadovoljstvo zbog određenih detalja, ali vidi mnogo prostora za napredak svog tima.

“U pojedinim delovima utakmica jesam, ali nam za sada nedostaje stabilnost. Ipak, postoje određeni segmenti naše igre koji mi se dopadaju. Rekao sam igračima da možemo da igramo kvalitetan fudbal, ali nam je potrebna konstantnost kako bismo takvu igru ponavljali iz utakmice u utakmicu. Uvek želite više. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan. Ipak, još jednom sam se uverio da je prvenstvo Rusije veoma teško, sa velikim brojem kvalitetnih ekipa i pojedinaca. Čak i timovi iz donjeg dela tabele imaju veoma dobre sastave. U Rusiji uopšte nije lako takmičiti se, a pobede se teško ostvaruju.”

Dva puta je šokirao moskovski CSKA, što je u Rusiji i te kako zapaženo.

“Ne mislim da tu postoji neka posebna tajna. Bile su to dve različite utakmice — jedna u Kupu, a druga u prvenstvu. Razlikovali su se sastavi, kao i tok samih mečeva. Međutim, u oba slučaja naša ekipa pokazala je veoma visok nivo koncentracije, discipline i vere u sebe. Za mene je važno da takav nivo igre postane standard za Akron, bez obzira na ime protivnika”.

Govorio je o tome kako je stigao u Rusiji posle druge epizode u Humskoj ulici.

“U Srbiji se završila sezona, dok je Akron igrao baraž utakmice protiv Rotora. Već tada sam znao da je klub ostao bez trenera, a nakon toga su me kontaktirali. Od samog početka bilo mi je važno da razumem ne samo uslove ugovora već i šta klub očekuje od trenera. Stekao sam utisak da u Akronu ne žele samo da prežive narednu sezonu, već da razvijaju ekipu i fudbalere i da izgrade prepoznatljiv identitet igre. Ono što je najvažnije jeste da je rukovodstvo detaljno proučilo moj rad, upoznalo se sa mojim prethodnim angažmanima i jasno mi stavilo do znanja šta očekuje od mene. Ja sam trener kojeg ne zanima samo upravljanje ekipom, već i njeno izgrađivanje. Privukao me je projekat Akrona, kluba koji se neprestano razvija i napreduje, želi da izgradi nešto novo i smatra da sam ja prava osoba za taj projekat.”

Rusiju je prvi put posetio kao kormilar beogradskih crno-belih.

“Ne, nisam ranije dolazio. Upravo je dolazak u Moskvu na turnir sa Partizanom bio moj prvi boravak u Rusiji.”

Dotakao se prvih utisaka o Rusiji.

“Rusija je ogromna zemlja. Video sam samo veoma, veoma mali njen deo. U Moskvi sam obišao glavna mesta koja zanimaju svakog turistu, a u Sankt Peterburgu sam proveo dva dana. Ostale gradove upoznavao sam uglavnom kroz hotelske boravke tokom gostovanja.”

Prokomentarisao je činjenicu da se ruski i srpski narodi nazivaju braćom.

“Ne volim da generalizujem, jer je svaki čovek ličnost za sebe. Ipak, naši narodi su oduvek bili bliski i volimo da jedni druge nazivamo braćom. Poslednjih godina u Beogradu živi mnogo ruskih državljana. Uvek smo se trudili da se prema njima odnosimo s poštovanjem, a ovde osećam isti takav pozitivan odnos prema Srbima.”

Upitan je da uporedi dva najveća rivalstva u Rusiji, Spartak – Zenit i Spartak – CSKA, sa beogradskim večitim derbijem.

“Već sam shvatio da su utakmice Spartak – Zenit i CSKA – Spartak veoma veliki mečevi. Ali ovo pitanje postavljate čoveku koji je odrastao u Beogradu i radio u Partizanu. U tom pogledu ne mogu da budem objektivan. Beogradski derbi za nas nije samo fudbalska utakmica. Tog dana menjaju se grad, atmosfera u njemu i ljudi. U Srbiji za dva kluba — Crvenu zvezdu i Partizan — navija 90 odsto stanovništva. Ruski derbiji imaju svoje emocije i istoriju, ali za mene je najveći derbi onaj beogradski.”

Pohvalno je govorio o svom pulenu, bivšem asu Novog Pazara – Stefanu Lončaru.

“Naravno. On je veoma kvalitetan fudbaler i sjajan momak. Vredan je i uvek donosi dodatnu energiju ekipi. Stefan ulaže ogroman trud u trčanje, a nije reč samo o pređenoj kilometraži već i o intenzitetu. Nedavno sam čak video statistiku prema kojoj je prvi po ukupnom obimu trčanja, dok ostali značajno zaostaju. Ono što Lončar pruža ekipi veoma je vredno.”

Kapitensku traku u Humskoj poverio je Bibarsu Nathu.

“Bibars je legenda Partizana. Za mene je rad sa njim bio izuzetno korisno iskustvo. Kada sam sarađivao sa Bibarsom, on više nije bio u najboljim igračkim godinama, ali je, prema statistici, upravo kod mene u Partizanu odigrao jednu od najboljih sezona u karijeri. Mnogo mi je pomogao i bio je veoma važan za ekipu u periodu koji nije bio nimalo lak. Natho veoma voli klub. Ostao je da živi u Beogradu, a njegova deca igraju u Partizanu.”

Zanimalo je novinara koja je tajna uspeha srpskih stručnjaka u Rusiji.

“Verovatno postoji određena kulturna bliskost koja nam pomaže da se brže prilagodimo. Međutim, Srbi se generalno brzo prilagođavaju svuda. Na primer, u Emiratima ima mnogo naših igrača i trenera. Ipak, ne bih tražio neku posebnu tajnu u srpskom pasošu. Ivić, Stanković, Nikolić, Jokanović, Muslin — to su veoma različiti treneri, sa različitim karakterima i fudbalskim idejama. Ako su ostvarivali rezultate u Rusiji, to je pre svega zato što su dobri stručnjaci, a ne zato što imaju srpsko državljanstvo.”

Mnoge od spomenutih trenera lično poznaje.

“Pre svega, u veoma sam dobrim odnosima sa Markom Nikolićem. Redovno komuniciramo i dopisujemo se. Smatram Marka jednim od najkvalitetnijih srpskih trenera i veoma poštujem njegov rad. Znam koliko je dobro radio u Lokomotivi i CSKA, a sada je sa AEK-om postao šampion Grčke i stigao do Lige šampiona. Poznajem i Sašu Ilića, koji trenutno radi u Partizanu. Sa Dejanom Stankovićem igrao sam beogradski derbi dok je on bio trener Crvene zvezde. Pre toga smo se susretali i u Mađarskoj. Poznajem i Vladimira Ivića. Sa gotovo svim srpskim trenerima koje sam pomenuo imam odlične odnose.”

Vratio je euforiju u Humsku, podigao tim pogotovo u prvom mandatu, ali obe epizode bile su kratkog daha.

“Treba razumeti sve okolnosti. Partizan je složen klub koji se našao u veoma teškoj situaciji. To se odnosi i na sportski segment i na organizaciona pitanja. Prvi put je klub inicirao naš rastanak, a kasnije me je ponovo pozvao i ja sam prihvatio ponudu. Partizan mi mnogo znači. I moj drugi mandat tamo završen je ranije nego što sam želeo. Bilo je stvari u mom radu u Partizanu kojima sam veoma zadovoljan, ali i onih koje su mogle da se urade bolje. Ipak, ne želim da sada, iz Rusije, analiziram svoj rad u Partizanu. Taj klub mi je pružio mnogo dobrih stvari i pomogao mi da postanem bolji trener i bolji čovek. Partizan će zauvek ostati moj klub. Smatram da sam u teškom trenutku pomogao ekipi da postigne određenu stabilnost.”

Partizan se trenutno suočava sa verovatno najtežim periodom u klupskoj istoriji.

“Da. Partizan trenutno prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji, što je, naravno, teško posmatrati kada prema klubu imate određene emocije. Nadam se da će se vratiti na nivo na kojem bi trebalo da bude.”

Za vreme boravka u Partizanu često se pričalo o nesuglasicama sa tadašnjim potpredsednikom Predragom Mijatovićem, koji je inicirao Srđanov odlazak iz kluba u prvom mandatu.

“Predrag Mijatović je ogromno fudbalsko ime. Ima ogromno međunarodno iskustvo, a u prošlosti je bio igrač i sportski direktor madridskog Reala. Naš odnos bio je profesionalan. Oko nekih stvari imali smo isto mišljenje, dok smo se oko drugih razilazili. To je normalno, posebno u velikom klubu. Veoma poštujem Mijatovićevu karijeru i ne bih želeo da sada govorim o eventualnim problemima.”