Mnogo je kandidata po kafićima, a niko da dođe u Partizan

Pozivi bivših asova, među kojima je i Ivan Golac, kao i ponovni pritisci inicijative „Apel za spas Partizana“ da rukovodstvo Partizana podnese ostavke, nametnuli su pitanje kako aktuelna uprava crno-belih gleda na te zahteve u svetlu nedavnih političkih promena u zemlji.

Prvi čovek Partizana Rasim Ljajić uveren je da iza tih zahteva stoji isključivo pokušaj korišćenja političkog trenutka:

„To je isključivo to. Mi imamo permanentnu opoziciju od samog dolaska u klub. Naš medeni mesec nije trajao ni nedelju dana, a mi nismo tu došli zato što nas je neko doveo, već zato što niko nije smeo da dođe. I da se samo vratim na taj period – bukvalno, da je bilo dobro, niti bi nas ko pozvao, bilo bi tu milion drugih kandidata. Ali pošto je situacija takva bila da su ovi stari morali da odu, a niko nije imao da dođe, onda smo mi spletom čitavih okolnosti došli u klub u jednoj nemogućoj situaciji.“

Kako objašnjava, ti pritisci nisu novost, već obrazac koji se ponavlja nakon svakog rezultatskog posrtanja, a sada je dobio i novu dimenziju:

„I sad kada klub u finansijskom smislu izlazi iz tog najtežeg perioda, posle svakog poraza ili loše utakmice mi imamo te iste ljude koji se javljaju i koji pretenduju da preuzmu klub. Dakle, to je Sreten Nikolić, to je Igor Simunović, to je Ivan Golac, to su ljudi iz ‘Apela’ koje predvodi zapravo Đorđe Tomić i još dva-tri igrača. Ovo ništa nije novo. Ovde je samo novo što se desila politička promena i oni na talasu te političke promene žele da dođu u klub. Nas politika nije dovela ovde, rekao sam kako smo došli. Ako neko misli da politikom treba da dođe, to je druga stvar – onda treba javno i da se kaže.“

Ipak, uprkos promenama na političkoj sceni i činjenici da se nova vlast tek konstituiše, u Humskoj ne očekuju nikakve političke pritiske, posebno imajući u vidu strukture koje bi trebalo da preuzmu Fudbalski savez Srbije:

„Ja ne očekujem pritiske, iskren da budem. Posebno s obzirom na ljude za koje očekujem da dođu u Fudbalski savez Srbije, bar po onome što se priča i piše. U tom pogledu ne očekujem da bude nekih pritisaka, ali to je samo moje očekivanje, nemam nikakva saznanja. Mislim da ništa nismo napravili ako imamo situaciju da se samo menjaju akteri, a ostaje isti model.“

Previranja i propast dosadašnjih procesa oko izbora u Fudbalskom savezu Srbije otvorili su i pitanje statusa samog Partizana, koji godinama unazad nije krio nezadovoljstvo položajem u domaćem fudbalu. Ljajić poručuje da klub ne traži nikakve privilegije, već isključivo poštene uslove:

„Šta god da se desi sa Savezom, za Partizan će biti u tom pogledu bolje. Partizan ne traži nikakvu privilegiju, apsolutno nikakvu. Traži samo ravnopravan status i potpuno regularno takmičenje. I ništa više od toga. Ko god to donese, taj je doprineo – ne Partizanu, doprineo je srpskom fudbalu. Ovo stanje sad koje imamo u Savezu je neodrživo. Neodrživa situacija i ona mora da se što pre reši. Što duže ovo stanje traje, mislim da će biti teže da se iz ove krize izađe.“

Zbog toga smatra da je hitno postavljanje novog rukovodstva u FSS imperativ za čitav srpski fudbal, ali i primećuje paradoks trenutne situacije:

„Neophodno je da se što pre u Savez dovede ta rukovodeća, upravljačka garnitura i da preuzmu rukovođenje i upravljanje Savezom, jer svako dalje odlaganje je produžetak agonije i u tom pogledu će mnogo, mnogo teže biti onda da Savez profunkcioniše na način na koji bi to morao – ne samo u interesu klubova, već i u interesu reprezentacije. Mi promene svakako očekujemo i da konačno te reforme koje se toliko dugo najavljuju dobiju svoj epilog. A koliko je situacija ‘dobra’, pod znacima navoda, vidi se po tome što niko neće se kandiduje. Tako smo i mi došli u Partizan, da se ne lažemo. Upravo smo na ovakav način došli u Partizan.“

Činjenica da su se u javnosti pominjali pojedini kandidati, poput generalnog direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića, kao i nagađanja o uticaju večitog rivala i bivših političkih struktura, nametnuli su i pitanje da li u Humskoj očekuju potpuno raščišćavanje odnosa:

„Mislim da će to biti jedan potpuni diskontinuitet. Realno je za očekivati potpuni diskontinuitet sa onim što je bilo. Još jednom ponavljam, Partizan ne traži apsolutno nikakvu privilegiju, traži samo ravnopravnu zastupljenost u organima Saveza, što do sada nije bio slučaj. Mi smo imali jedan odnos koji je skoro 80 prema 20 u strukturama Saveza. Tražimo ravnopravan tretman i regularnost takmičenja, posebno kad govorimo o Sudijskoj komisiji. Javna je tajna kako se to sudi, kako su se ranije sudije određivale za važne utakmice.“

Potom je to slikovito opisao.

„Nikakav problem nije da budemo i 15. na tabeli ako je prvenstvo regularno. Mislim da je i to bolje nego da budemo prvi, a da se baca senka na tu titulu. Neka i Zvezda bude prva, nikakav problem nije u jednom regularnom takmičenju, samo da imamo tretman koji je jednak prema svim klubovima u ligi, ni manje ni više od toga. To je preduslov za napredak fudbala. Ozbiljno se plašim za budućnost ovog fudbala. Pitanje je kako će se pet-šest klubova sada snaći u ovoj situaciji, jer će većina, ako ne i svi, biti suočeni sa time da moraju da stvaraju i prodaju igrače ako misle da opstanu. Jer neće više očito biti sponzorstava, lokalne samouprave će biti u sve težoj situaciji da mogu to da finansiraju. Hteli ili ne hteli, ova situacija će naterati sve da se okrenu onome što klubovi u Srbiji treba da budu – razvojnog karaktera, da stvaraju, prodaju igrače i tako obezbeđuju svoje funkcionisanje. Ja ne vidim alternativu tom putu. Dok se to ne dogodi, tu će biti velikih problema u tranzicionom periodu i mnogi klubovi će doživeti potpuni raspad. “

Upozorenje na finansijski kolaps ne odnosi se samo na pojedine sredine poput niškog Radničkog, već na čitavu domaću scenu koja se godinama oslanjala na javne budžete:

„Mislio sam na manje-više sve klubove koji su u sličnoj situaciji – da li zavise od lokalne samouprave, da li zavise od nekih državnih sponzora… Svega toga u narednom periodu biti neće, kako ja sad vidim situaciju i najave. A neće imati ni odakle, očito”

Jedna od tema koja uvek izaziva najviše polemike u javnosti jeste državna pomoć i večite rasprave o tome ko dobija više – Crvena zvezda ili Partizan. Ljajić je odlučio da izađe sa preciznim brojkama i demantuje navode koji su stizali iz komšiluka:

„Dakle, mi smo za dve godine dobili 11 miliona i 450 hiljada evra direktne državne pomoći zbog UEFA monitoringa koje smo prošli da bi igrali evropska takmičenja. To je cifra. A ovde su ljudi iz Zvezde izlazili i govorili da je Partizan dobio za godinu dana 23 miliona. Dakle, mi smo za dve godine dobili 11 miliona i 450 hiljada evra. I naravno, bez tih para teško da bi ove monitoringe prošli. Ali 23 miliona za godinu dana i 11,5 miliona za dve godine nije ista cifra. Mi smo monitoringe prošli zahvaljujući ovim sredstvima, ne treba minimizirati tu pomoć, ali treba reći onako kako jeste.“

Međutim, spas kluba nije donela samo državna injekcija za licencu, već zaokret ka sopstvenim resursima i omladinskoj školi:

„Klub je opstao zahvaljujući tome što smo ove godine prodali igrače iz naše omladinske škole za oko 20 miliona evra. I to je put. Partizan je u tom pogledu u najboljoj situaciji u odnosu na sve druge klubove, jer mi imamo tradiciju te omladinske škole. Ta škola se ponovo podiže. Sad gradimo internat Do nove godine će on u građevinskom smislu biti završen, na proleće ćemo primiti prve stanare, decu iz naše omladinske škole. Imaćemo najbolje uslove za boravak, smeštaj i treninge dece u celom regionu. Da roditelj u svakom trenutku može da dođe, boravi tu, vidi gde mu je dete smešteno, kako trenira, kako živi, kako se školuje – apsolutno sve. Dakle, akademija po uzoru na najmodernije evropske akademije.“

Zbog takve osnove, uverava Ljajić, Partizan ima jasnu startnu prednost, dok pomoć države u budućnosti vidi isključivo u planskim investicijama:

„Mi imamo bazu, ne startujemo od nule. Mi samo nadograđujemo ono što je već postojalo i to će biti model za opstanak i funkcionisanje svih klubova u Srbiji. A sponzorstvo – sve što dođe, dobrodošlo je. Država treba svakako da pomaže, i treba državi da se obratimo za pomoć upravo za izgradnju infrastrukture. Da li je to stadion, internati, pomoćni tereni… Teško je da možemo bez pomoći države u tom pogledu, ali i tu treba da bude ravnopravan tretman i jasna pravila za šta ta sredstva mogu da idu.“

I pored jasnog strateškog pravca, pitanje koje se stalno postavlja jeste opstanak aktuelnog rukovodstva pod pritiscima. Na pitanje da li planira povlačenje, Ljajić podseća na događaje s kraja leta:

„Mi smo najavili i potpuno bili spremni da već u septembru zakažemo Skupštinu. I zakazali smo tu Skupštinu samo da se neko pojavi da preuzme. Mi ne možemo da odemo i da nas sutra neko optuži: ‘Evo, ostavili su klub bez upravljanja i rukovođenja’ – nije ovo zemljoradnička zadruga pa da to možete da uradite. I tad kad smo zakazali Skupštinu, morali smo da je otkažemo jer se niko pojavio nije. Imali smo mnogo kandidata u medijima, mnogo kandidata po kafićima i restoranima koji su raspravljali o tome kako da dođu u klub, a kad smo zakazali Skupštinu i bili spremni stvarno da se povučemo – niko se nije pojavio.“

Procedure se, podvlači, moraju strogo poštovati, a nova prilika za izjašnjavanje delegata zakazana je za početak godine:

„Najavio sam da će Skupština biti u januaru mesecu. Biće redovna Skupština, jer smo u obavezi po Statutu da jednom godišnje imamo redovnu Skupštinu. Ta Skupština može da bude izborna, apsolutno, ako se neko relevantan pojavi. Neće se predsednik Partizana birati na ulici, neće se birati po medijima, biraće se u redovnoj proceduri. Što se nas tiče, mi nikakve opstrukcije praviti nećemo, ali nećemo ni dozvoliti potpunu anarhiju da bi zadovoljili nečije ambicije.“

Osvrnuo se i na česte kritike da u klubu nema mesta za klupske legende, naglasivši da nijedno rukovodstvo u novijoj istoriji nije integrisalo toliko bivših asova:

„Ne postoji uprava koja je više igrača uključila u rad kluba nego što je to Partizan. Mi imamo 13 što igrača, što trenera u Skupštini kluba. U celom sportskom sektoru samo su bivši igrači Partizana – sportski direktor, generalni direktor, direktor omladinske škole, pomoćnici, skauti, sve bivši fudbaleri. Ali mi nemamo mesta za stotinu bivših igrača. Ako neko misli da to što je bio u Partizanu automatizmom stiče pravo da sutra i radi u Partizanu – to je nemoguća misija, ne postoji klub na svetu koji bi to mogao da izdrži. Ovde se, nažalost, radi i o tome. Mnogi su sebe projektovali u Partizanu i sad se smiriti neće. Mi znamo ljude koji dolaze na utakmicu i navijaju protiv Partizana jer, po logici, što gore za Partizan, to bolje za njih. To nikakva tajna nije.“

Za sam kraj razgovora, tema je bio teren i takmičarski deo sezone, gde je smena na klupi i dolazak Aleksandra Stanojevića donela preko potrebnu stabilizaciju. Uprkos teškom početku i eliminaciji iz Evrope, Ljajić veruje u povratak u sam vrh:

„Siguran sam da ćemo se vrlo brzo priključiti vrhu tabele. Nismo imali sreće u mnogim utakmicama koje je vodio Saša Ilić, gde smo zaista u poslednjim minutima primali golove. Znate i sami kako smo ispali iz Evrope, spletom potpuno nesrećnih okolnosti. Mislim da su ove dve pobede dodatno ulile samopouzdanje kod igrača koje je bilo izgubljeno. Važna nam je ova utakmica u sredu u Kupu i svakako još jedna utakmica pre pauze. Sa te dve pobede stvara se potpuno drugačija atmosfera, vraća se pobednički mentalitet i više sam nego ubeđen da ova ekipa ima potencijal za mnogo veće domete nego što su trenutni. Bili smo i u rezultatskoj, možda i u igračkoj krizi, poljuljalo se samopouzdanje, ali siguran sam da je to vreme iza nas i da ova ekipa ima apsolutno igrački potencijal za mnogo veće domete.“